ZAŠTITNIK PROTIV “ZAŠTITNIKA”

17B49A5F-84ED-4BD7-A453-CED9AF7BC8A5_mw1024_s_n

“Časni oficiri” iz VBA, kako ih je u više navrata na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti (ili je to bi Odbor za kontrolu rada Zaštitnika građana?!) nazvao ministar vojni Vitez Bata Santos od Čarapanije, koji su prihvatili ulogu (epizodnu!!!) koja im je data i koja je u istom rangu s fikusom  i govornicom i pristali da budu saučesnici u “čerečenju” i “blaćenju” Zaštitnika građana su drastično ugrozili i “čast” i “oficirsku profesiju”. Stajući rame uz rame s doktorima nauka koji su branili “doktorate” ministra Stefanovića i gradonačelnika Beograda Malog samo su potvrdili ono što je odavno poznato- svako ima svoju cenu i svakoga je moguće kupiti. I svako prihvatanjem ili neprihvatanjem “određuje” svoju cenu. Oni su sebi odredili vrlo nisku cenu… Valjda oni najbolje znaju koliko vrede…

Na svakom od nas je da proceni koliko su svojim, skoro sedmočasovnim, ispraznim laprdanjem ukaljali (ili nisu) instituciju Zaštitnika građana (NIKAKO SAŠU JANKOVIĆA), a koliko ugled Vojske Srbije koju su, kao, “branili”. Ili Vojnobezbednosne agencije… Ili sebe iz svoje porodice…

Tu sprdnju sam doživeo kao bruku za Narodnu Skupštinu Republike Srbije, čiji je Odbor za kontrolu službi bezbednosti, za ministra vojnog (ako je njega još uopšte moguće obrukati ili izblamirati), sam Odbor, Vojsku Srbije,  Vojnobezbednosnu agenciju, sve pripadnike Vojske i VBA, vojne penzionere i sve koji su ponosni na svetlu vekovnu vojničku tradiciju srpskog naroda.

Ali, penzionisani General i Keramičar su sve to “bacilli u blato” (pokušali su i i Zaštitnika građana, ali srećom, nisu uspeli) da bi “ispeglali” budalaštinu premijerovog “bate”. Naravno da nisu uspeli, to niko normalan nije ni očekivao, samo su svojim “ briljantnim argumentovanjem” napravili neuporedivo veću štetu.

E, to je problem budale koja je njima takvima nesposobnima poverila tako ozbiljan zadatak. To je problem premijera nesposobnog da i najjednostavnije situacije sagleda realno, koji se da bi sam sebi izgledao veći, lepši, pametniji i sposobniji oko sebe okupio  gomilu neobrazovanih, nesposobnih i bahatih partijskih “vojnika” koji misle da je njihova jedina uloga obožavanje “vođe”.

Ali, čak ni to ne umeju da urade kako treba, nisu dovoljno “pametni” i “sposobni” ni da budu pristojni poltroni…

Za razliku od premijerovih nesposobnih i neukih poslušnika Zaštitnik građana je, što je i bilo za očekivati, koristio snagu argumenata, nasuprot loše maskiranim i nespretno prikrivenim radikalskim argumentima snage i u celoj toj farsi ostao osoba vredna poštovanja, pravi gospodin i intelektualac kojim Srbija i njeni građani mogu i treba da se ponose.

Da rezimiram… Mislim da bi premijer pametnije postupio da na ovu “utakmicu visokog rizika” nije poslao ekipu, nego što je poslao lošu, nepripremljenu i neuigranu ekipu. Provukao bi se s 3:0… Ovako je, a vreme će pokazati da li grešim, rezultat mnogo nepovoljniji.

Advertisements

ČOPOR

Teško da ću ikada poštovati nekoga čiji je jedini „uspeh“ i dostignuće to što se nacionalno izjasnio (i izjašnjava se mnogo češće i mnogo agresivnije nego što je to prihvatljivo) ili što javno istupa kao vernik.  Jer  to nije ono što Te određuje kao čoveka, što te čini čovekom…  To je kompleksaško stvaranje privida (laganje okoline, ali mnogo više samog sebe)- „ja sam neko, ja sam jako važan“. Nisi, prijatelju. Ti si i sa svojim izborima nula kakva bi bio i bez njih.

Kako kretenima objasniti da to što se izjašnjavaju kao Srbin, Hrvat, Bošnjak, Mađar, Albanac, Finac ili Eskim i što javno ispoljavaju svoje „verovanje“ i naklonjenost (neću reći „pripadanje“, da se neko ne uvredi) nekoj od religija, za mene nije i nikada neće biti potvrda nečijih ljudskih i profesionalnih kvaliteta. Izjašnjavanje je deklarativno, to je stvar svesnog izbora, nikako sposobnosti i kvaliteta, ili uloženog znanja, truda i vremena, nikako rezultata dugogodišnjeg odricanja ili rada… „Izbor“, sam po sebi ne iziskuje trud pa ne može biti argumenat kvaliteta, uspešnosti, sposobnosti… Može biti samo kvaziargumenat neostvarenih, neuspešnih i iskompleksiranih pojedinaca koji funkcionišu samo u čoporu. Zbog toga se i opredeljuju za „čopore“- navijačke, političke, nacionalne, verske i u njima  (ili kroz njih) pokušavaaju kompenzovati potpuni nedostatak individualnih kvaliteta i vrednosti.

Brz čopora nema ni njih, jer mogu da se „iskažu“ i „potvrde“ samo kroz „vrednosti“ čopora… Možda zbog toga što individualnih, vlastitih nemaju…